Хельсинки ош

Википедиясто материал - аорев содамкундосто
Ош
Хельсинки
суом. Helsingin kaupunki
коцт Герб[d]
коцт Герб[d]
60°10′24″ с. ш. 24°56′55″ в. д.HGЯO
Мастор Суоми Суоми
Статус Прявтош
Ошонь прявт Юсси Паюнен
История ды география
Путозь 1550 ие
Покшолмазо
Куншкань сэресь 17 метр
Шкань каркс UTC+2, DAZD[d], EEDT[d] ды UTC+3
Эрицятне
Эрицятне 601 035 ломань (2012)
Официальной кель Суоминь кель[2][3] ды Шведэнь кель[2][3]
Цифрань идентификаторт
Кортавксонь код 9
Почтовые индексы 00100–01055, 10000,
13000, 40000,
50000

hel.fi
{|align="center" style="background-color:inherit;width:290px" |
Хельсинки ош (Суоми Мастор)
{{{1}}}
|}

Хельсинки (шведэкс Гельсингфорс[4], суом. Helsinki, швед. Helsingfors) — те Суоминь прявтошось ды сехте покш ошось, Уусимаа провинциянь прявтонь куншка. Ашти масторонь лембеёнксонь пелькссо Балтиянь иневедень чире лангсо.

Эрицятнеде — 630 225 ломанть (31.12.2015)[5], омбомасторонь эрицятнеде малав 10 % эйстэст.

Вантаа, Эспоо ды Кауниайнен оштнень-шабратнень марто Хельсинки теевить ёнксонь прявтошокс, конасо эрить седе 1 миллион эрицятнень. Хельсинки тееви бизнесэнь, тонавтнемань, культурань ды наукань куншка Суоми Масторсо.


Историязо[витнемс | витнемс лисьмапрянть]

Хельсинки (2002)

Ош путозь 1550 иестэ медьковонь 12 чистэ. Ошонь путома чикс ловнови Густав I Васо инязоронь ошонь путомадо меремазо. 1748 иестэ усиятнень лангсо Хельсинки ош маласо шведтне ушодсть стявтомс Свеаборг ошпандонь.

Эрицятнеде — 601 035 (2012 ие).


Эрицятне[витнемс | витнемс лисьмапрянть]

XIX пинге
Эрицятнеде, лом.
1810 1830 1850 1880 1900
4070 11 100 20 700 43 300 93 600
XX пинге
Эрицятнеде, лом.
1925 1960 1970 1980 1990
209 800 425 000 524 000 484 000 491 000
XXI пинге
Эрицятнеде, лом.
2001 2008 2009 2011 2012
559 718 571 354 578 126 588 941 603 700


Ие Эрицятне
1875 23 000 ± 1000 [6]
1900 79 000 ± 0 [6]
1910 119 000 ± 0 [6]
1920 152 000 ± 1000 [6]
1930 206 000 ± 1000 [6]
1940 252 000 ± 1000 [6]
1950 369 000 ± 0 [6]
1960 448 000 ± 1000 [6]
1970 524 000 ± 1000 [6]
1980 484 000 ± 1000 [6]
Ие Эрицятне
1990 491 000 ± 1000 [6]
2000 551 000 ± 1000 [6]
1999 551 123 [7]
2000 555 474 [7]
2001 559 718 [7]
2002 559 716 [7]
2003 559 330 [7]
2004 559 046 [7]
2005 560 905 [7]
2006 564 521 [7]
Ие Эрицятне
2007 568 531 [7]
2008 576 632 [7]
2010 588 343 [6]
2009 583 350 [7]
2010 588 549 [7]
2011 595 384 [7]
2012 603 968 [7]
2013 603 968 [8]
2013 612 664 [7]
2014 620 982 [9]
Ие Эрицятне
2014 620 715 [7]
2016 620 982 [10]
2015 628 208 [11][7]
2016 635 181 [7]
2017 642 045 [12]
2017 643 272 [7]
2022 664 921 [13]

Буетне ды масторпелькстнэ[витнемс | витнемс лисьмапрянть]

Хельсинкинь кужотне ды буетне
Хельсинкинь сисем кужотне (2009 иенть видс)

Хельсинки явови кавксо административной кужо лангс:

Лембеёнкс кужо (суом. Eteläinen suurpiiri):
1. Круунунхака | 2. Клууви | 3. Каартинкаупунки | 4. Камппи | 5. Пунавуори | 6. Эйра | 7. Улланлинна | 8. Катаянокка | 9. Кайвопуйсто | 13. Эту-Тёолё | 14. Така-Тёолё | 20. Лянсисатама (Руохолахти; Салмисаари; Лапинлахти; Яткясаари; Мунккисаари) | 31. Лауттасаари | 52. Суоменлинна
Чивалгомань кужо (суом. Läntinen suurpiiri):
15. Мейлахти | 16. Рускеасуо | 18. Лааксо | 29. Хаага (Южная Хаага; Кивихака; Северная Хаага; Лассила) | 30. Мунккиниеми (Старый Мунккиниеми; Куусисаари; Лехтисаари; Мунккивуори; Ниеменмяки; Талинранта) | 32. Конала | 33. Каарела (Каннелмяки; Маунуннева; Малминкартано; Хакунинмаа; Кунинкаантамми) | 46. Питяянмяки (Паямяки; Тали; Реймарла; Марттила; Промзона Питяянмяки)
Куншкакуронь кужо (суом. Keskinen suurpiiri):
10. Сёрняйнен | 11. Каллио (Силтасаари; Линии; Торккелинмяки) | 12. Алппихарью (Харью; Алппила) | 17. Пасила (Западная Пасила; Северная Пасила; Восточная Пасила; Центральная Пасила) | 21. Херманни | 22. Валлила | 23. Тоукола (Тоукола; Арабианранта) | 24. Кумпула | 25. Кяпюля | 26. Коскела | 27. Ванхакаупунки
Пелевеёнкс кужо (суом. Pohjoinen suurpiiri):
28. Оулункюля (Пирккола; Маунула; Метсяля; Патола; Веряямяки; Маунуланпуйсто; Веряялааксо) | 34. Пакила (Западная Пакила; Восточная Пакила) | 35. Туомаринкюля (Палохейня; Торппаринмяки; Туомаринкартано; Халтиала)
Пелеве-чилисемань кужо (суом. Koillinen suurpiiri):
36. Виикки (Виикинранта; Латокартано; Технопарк Виикки; Виикинмяки) | 37. Пукинмяки | 38. Малми (Верхний Малми; Нижний Малми; Пихлаямяки; Таттарихарью; Лётное поле Малми; Пихлайисто) | 39. Тапанинкюля (Тапанинвайнио; Тапанила) | 40. Суутарила (Силтамяки; Тапуликаупунки; Тёюрюнумми) | 41. Суурмется (Пуйстола; Хейкинлааксо; Таттарисуо; Якомяки)
Лембе-чилисемань кужо (суом. Kaakkoinen suurpiiri):
19. Мустиккамаа-Коркеасаари | 42. Кулосаари | 43. Херттониеми (Западный Херттониеми; Ройхувуори; Промзона Херттониеми; Херттониеменранта) | 44. Таммисало | 48. Вартиосаари | 49. Лааясало (Юлискюля; Йоллас; Туллисаари; Тахвонлахти; Хевоссалми) | 50. Виллинки | 51. Сантахамина | 53. Внешние острова (Западные острова; Восточные острова; Территориальное море)
Чилисемань кужо (суом. Itäinen suurpiiri):
45. Вартиокюля (Вартиохарью; Пуотила; Пуотинхарью; Мюллюпуро; Марьяниеми; Промзона Ройхупелто; Итякескус) | 47. Меллункюля (Контула; Весала; Меллунмяки; Кивикко; Куркимяки) | 54. Вуосаари (Центральный Вуосаари; Нордсьён картано; Уутела; Мери-Растила; Каллахти; Ауринколахти; Растила; Ниинисаари; Муставуори )
Эстерсундомонь кужо (суом. Östersundomin suurpiiri):
55. Эстерсундом | 56. Салменкаллио | 57. Талосаари | 58. Кархусаари | 59. Ултуна (Ландбо, Пуронииттю)


Ошт-ялгат[витнемс | витнемс лисьмапрянть]

Лисьм.:[витнемс | витнемс лисьмапрянть]

  1. 1,0 1,1 Suomen pinta-ala kunnitain 1.1.2023 (фин.)MML.
  2. 2,0 2,1 http://books.google.com/books?id=qb6NAQAAQBAJ&pg=PA124
  3. 3,0 3,1 http://www.stat.fi/meta/luokitukset/kunta/001-2012/luokitusavain_ks.html
  4. ЛопаПарцун:ВТ-ЕЭБЕ
  5. KUNTIEN ASUKASLUVUT SUURUUSJÄRJESTYKSESSÄ(недоступная ссылка — история). vrk.fi. Ваннозь 9 Якшамковонь 2016. Архивировано из первоисточника 2 Даволковонь 2016.
  6. 6,00 6,01 6,02 6,03 6,04 6,05 6,06 6,07 6,08 6,09 6,10 6,11 6,12 http://www.hel.fi/hel2/tietokeskus/julkaisut/pdf/13_01_03_Tilastollinen_vuosikirja_2012.pdf
  7. 7,00 7,01 7,02 7,03 7,04 7,05 7,06 7,07 7,08 7,09 7,10 7,11 7,12 7,13 7,14 7,15 7,16 7,17 7,18 Kaupunkien ja kuntien lukumäärät ja väestötiedotAssociation of Finnish Municipalities.
  8. https://web.archive.org/web/20200421153224/http://www.aluesarjat.fi/
  9. http://vrk.fi/default.aspx?docid=8639&site=3&id=0
  10. http://vrk.fi/default.aspx?docid=8834&site=3&id=0
  11. http://www.stat.fi/til/vaerak/index.html — ISSN 1797-5379; 1797-5387; 1797-5395
  12. http://pxnet2.stat.fi/PXWeb/pxweb/fi/StatFin/StatFin__vrm__vamuu/statfin_vamuu_pxt_001.px/?rxid=6c2b3d86-5c9d-4be3-8fc3-6008576380c4
  13. https://statfin.stat.fi/PxWeb/pxweb/fi/StatFin/StatFin__vamuu/statfin_vamuu_pxt_11lj.px/table/tableViewLayout1/
  14. 14,0 14,1 14,2 14,3 https://www.hel.fi/helsinki/en/administration/enterprises/competitive/international-activities/
  15. https://old.kyivcity.gov.ua/files/2018/2/15/Mista-pobratymy.pdf
  16. https://kyivcity.gov.ua/kyiv_ta_miska_vlada/pro_kyiv/mista-pobratimi_z_yakimi_kiyevom_pidpisani_dokumenti_pro_poridnennya_druzhbu_spivrobitnitstvo_partnerstvo/
  17. https://web.archive.org/web/20130625205859/http://zahranicnivztahy.praha.eu/jnp/cz/partnerska_mesta/index.html
  18. https://docplayer.nl/50331312-Gemeente-eindhoven-oplegvelraadsvoorstel-herijking-beleid-stedenbanden-en-mondiale-bewustwording-mvb-aa.html